Ponedeljak, Jun 16, 2014
I. Увод у рачунарство и информатику
I. Увод у рачунарство и информатику
A. Информатика и друштво. Податак и информација. Бит, бајт, регистар.
Информатика ( information technology) је наука која се бави структуром, обрадом и преносом информација.
Рачунарство ( computer science) је наука која се бави рачунарским хардвером, софтвером, као и теоријом рачунања и његовом применом.
A. Информатика и рачунарство нису потпуно исте ствари, иако су веома уско везане јер се баве истим или сличним тематикама. Информатика се данас углавном убраја у инжењерске или техничке науке. Она има велики део тема које су искључиво теоретске природе. Постоји проблем и са терминима у разним језицима због уске везаности информатике и рачунарства, тако да се термин информатика углавном односи на рачунарство. Информатика је више теоретске природе, али се зато детаљно бави софтвером и структуром, обрадом, претварањем, чувањем и преносом информација. Рачунарство обухвата све што је везано за рачунар и рачунарску науку као што је хардвер, софтвер, израда програма помоћу програмских језика и тако даље.
Захваљујући досадашњем развоју информационих и телекомуникационих технологија, и њиховој интеграцији, свет постаје глобално информационо друштво. Информационо друштво подразумева примену информационих технологија у свим областима живота ( апликативни програми, издаваштво, банкарство, трговина, туризам, комуникације, култура, образовање, спорт, ... ). Информационо друштво захтева доживотно учење, где ће се учење и рад смењивати током целог живота.
- Податак је низ знакова, цифара, слова, симбола.
- Податак је слово, број, текст, слика или звук које можемо записати или обрађивати помоћу рачунара.
- Податак представља физичку интерпретацију информације.
- Пример податка : UE 193-156
То је само скуп симбола док не схватимо да се ради о регистарском броју аутомобила, а тада тај скуп слова и цифара почиње нешто да значи. UE нам говори одакле су кола, а преко броја 193-156 можемо сазнати ко је њихов власник.
- Представљени подаци имају два основна облика :
- аналогни подаци,
- дискретни подаци.
- Податак је представљен у аналогном облику ако је задат помоћу физичке величине која се мења непрекидно ( континуално ), а чија вредност функционално зависи од података.
Рачунарство и информатика - Увод 2 - Created by Milorad Muric , Техничка школа Ужице
- Податак је представљен у дигиталном облику ако је задат помоћу прекидних физичких величина које имају одређене, оштро одвојене вредности.
- Ако је податак задат само помоћу цифара, каже се да је он представљен у цифарском или дигиталном облику.
- Постоји још један случај дискретног представљања - знаковни или алфанумерички подаци ( слова, цифре, специјални знаци, размак ).
- Информација представља податке којима је придодат смисао, значење.
- Информација је значење које има податак у контексту у коме се користи.
- Информација је слање, преношење и примање података или комуникација помоћу знакова између човека и човека, човека и машине и машине и машине.
- Информација је извор стицања сазнања о појавама, стварима и догађајима у одређеном времену и простору.
- Пример информације : 2302980790021 Ужице 234567
Ови подаци представљају информацију о власнику личне карте, када је рођен, где живи и слично.
Такође, када смо у кући и преко радио-пријемника чујемо обавештење да је спољна температура 34ºC, то је податак. Међутим, ако се спремамо да изађемо из куће и на основу тога одлучимо како да се обучемо, тај податак се може сматрати информацијом.
Рачунар обрађује податке извршавајући наредбе дате програмом (програм представља скуп наредби које рачунар мора да изврши да би решио одређени проблем). Програм и подаци који се обрађују смештени су у унутрашњој меморији. Ова меморија се састоји од бистабилних електронских кола, од којих свако може да има 2 стања која се обично означавају са 0 и 1 ( 0 – стање када у колу нема струје, 1 – стање када у колу има струје ). Како су нам на располагању само две цифре, 0 и 1, сваки податак и инструкција који се уносе у рачунар морају бити представљени као запис састављен од нула и јединица. У математици се бројни систем састављен од ове две цифре назива бинарни бројни систем. Отуда се и запис састављен од нула и јединица назива бинарни запис. За податке и инструкције представљене помоћу 0 и 1 кажемо да су бинарно представљени, а свака нула и јединица назива се бит ( BInary digiT ).
Бит је најмања организациона јединица у дигиталној организацији података, као елемент структуре информације.
Како је количина информација која може да се ускладишти у једно овакво коло мала, битови се у меморији удружују у групе (регистре) који су код PC дужине 8 бита. Оваква група зове се бајт (byte). Бајт је најмања адресабилна јединица меморије и представља део речи (word). Стање сваког бита је сигнал за рачунар и 8 бита може имати 256 ( 28 ) различитих комбинација 0 и 1, па тако један бајт може представљати 256 различитих знакова.
Осим децималног ( декадног ) и бинарног бројног система у употреби су и други бројни системи као што су октални, хексадецимални, ...
Декадни бројни систем : 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Бинарни бројни систем : 0 1
Октални бројни систем : 0 1 2 3 4 5 6 7
Хексадецимални бројни систем : 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F