Oblikovanje teksta, nabrajanje, zaglavlje, podnožje, fusnote…
Otkucani tekst treba vizuelno da izgleda lepo i dopadljivo, a mora da bude i vizuelno lak za čitanje.
Ove promene mogu da se čine prilikom unošenja teksta, ali mnogo češće se izvode na već otkucanom tekstu.
I ovde za izvođenje promena važi princip “označi pa uradi”.
Ovde možete pronaći kratak podsetnik kako se vrše neka od osnovnih oblikovanja teksta:
- načini zadavanja komandi
- formatiranje znakova i blokova
- zamena velikih slova malim i obrnuto (Change Case…)
- formatiranje paragrafa
- pravljenje okvira i senčenje paragrafa
- promena stila paragrafa
- dodavanje fusnota
- numeracija stranica
- rad sa zaglavljem i podnožjem strane
Microsoft Word omogućava rad sa više dokumenata.
Objašnjene i vežba za nabrajanje u tekstu, naći ćete u sledećem članku
Internet
O Internetu:
Internet je globalna računarska mreža. Sastoji se od većeg broja manjih mreža koje su međusobno povezane. Prema Vikipedijinim izvorima broji oko 150 000 000 računara i ima tendenciju da posane još veća.
Svaki računar tj. uređaj u toj mreži ima svoju adresu. To su prema TCP/IP protokolu 32-bitne IP adrese. Npr. 01000111101111110000101000100011 je jedna IP adresa. Ovaj oblik je nepodesan za praktičnu upotrebu pa se često vrši zapis u tzv. tačka notaciji (dot notation) - razdvajaju se grupe od po 8 bita i između tako dobijenih dekadnih vrednosti se postavlja tačka.
Npr. 174.91.66.2 je IP adresa servera Poincare
Sa 8 bita je pokriven interval od 0 do 255, pa je tako skup raspoloživih adresa 0.0.0.0-255.255.255.255
DNS ( Domain Name System ) je sistem koji IP adresama pridružuje znakovna imena.
Npr. poincare.matf.bg.ac.rs je ime pridruženo IP adresi 174.91.66.2
Kaže se da je poincare.matf.bg.ac.rs mrežno ime mašine ili hostname.
Više: http://en.wikipedia.org/wiki/Internet
PING je servis kojim se proverava dostupnost računara određene IP adrese u mreži.
Npr. ping 147.91.64.2
Umesto IP adrese može se zadati i mrežno ime računara.
Npr. ping alas.matf.bg.ac.rs
Provera se vrši slanjem paketa određene veličine i merenjem vremena potrebnog da paket poslat sa lokalnog računara stigne do udaljenog računara i nazad (tzv. RRT-Round Trip Time). Kolika će biti veličina poruke i koliko puta će paket biti poslat zavisi od sistema, pa se tako na Windows sistemima paket šalje četiri puta, dok će se na Unix baziranim sistemima paketi slati sve dok eksplicitno ne naglasimo da se slanje zaustavi pritiskom na CTRL+C. Po izvrašavanju, na ekranu se ispisuje statistika o maksimalnom, minimalnom i prosečnom RTT-u.
Dodatne informacije možete dobiti pokretanjem komande man ping u shell-u ili help ping u Command Prompt-u, kako i na adresi http://en.wikipedia.org/wiki/Ping
Remote Login
SSH klijenti su aplikacije koje omogućavaju logovanje na višekorisnički računar preko mreže.
Npr. server alas.matf.bg.ac.rs je višekorisnički sistem i omogućava pristup većem broju studenata istovremeno.
Udaljen pristup treba shvatiti kao mogućnost da sa svog kućnog računara pristupite ovom serveru i izvršavate komande koje se odnose na podatke koji se na njemu nalaze.
npr. SSH klijent na fakultetskim računarima
preporuka za korišćenje: PUTTY SSH klijent
trenutna verzija je beta 0.6, dostupna je na adresi http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html i predvidjena je za 32-bitne Windows sisteme. U ovom slučaju, konekcija se ostvaruje pritiskom na ikonicu Putty ili iz komandne linije komandom putty hostname nakon čega se otvara prozor u kojem treba uneti svoje korisničko ime (username) i svoju sifru (password).
Konekcija se raskida kucanjem komande logout ili exit.
Dokumentacija za Putty klijent je dostupna na adresi: http://tartarus.org/~simon/putty-snapshots/htmldoc/
TELNET je, takođe, program koji omogućava korisnicima pristup (ne obavezno) udaljenom računaru kao što je server ili mrežni uređaj. Ime je dobio po Telnet protokolu koji koristi pri uspostavljanju komunikacije. Osobenost Telnet protokola je da se ne vrši kriptovanje podataka prilikom prenosa, pa podaci prilikom presretanja mogu biti lako protumačeni. Zato se za sigurnu komunikaciju češće koriste SSH klijenti.
Za uspostavljanje Telnet sesije mogu se koristiti Putty klijent, telnet servis dostupan preko Command Prompt-a ili Shell-a.
pokretanje telnet komande u Shell-u:
telnet mrezno_ime_racunara port
ili
telnet IP_adresa port
pri čemu se umesto porta može zadati i ime servisa dostupnog na tom portu. Ukoliko se port ne navede podrazumeva se 23.
npr.
telnet poincare.matf.bg.ac.rs 80
telnet 147.91.66.2 25
telnet localhost 13
telnet localhost echo
Dodatne informacije o telnet komandi mogu se dobiti iz manuala pokretanjem komande man telnet ( za izlazak iz manuala pritisnuti taster Q).
više:
http://sr.wikipedia.org/wiki/telnet
http://en.wikipedia.org/wiki/Telnet
O Internet servisima:
Worl Wide Web (kratko Web) je sistem međusobno povezanih hipertekstualnih dokumenata sadržanih na Internetu. Hipertekstualni dokumenti (ili web strane) sadrže tekst, slike, multimedije i veze ka drugim hipertekstualnim dokumentima.
Da bi mogli da pristupimo nekom resursu na Web-u ( hipertekstualnom dokumentu, slici, videu), potrebna nam je aplikacija koju zovemo pregledač (eng. BROWSER). Njen zadatak je pretraživanje Web-a i prikaz traženog resursa. U svom prozoru obavezno imaju labelu koja se zove Location Bar i u koju se unosi URL resursa na Web-u. URL je skraćenica za Uniform Resource Locator i predstavlja adresu resursa na Webu ( NE ME�ATI SA IP ADRESAMA: IP ADRESA JE ADRESA RAČUNARA, a URL ADRESA RESURSA NA WEBu, recimo adresa neke stranice). Najpoznatiji pregledači su IE, Mozilla Firefox, Opera, Safari...
Npr. Da bi pristupili stranici predmeta možemo uneti URL www.poincare.matf.bg.ac.rs/~andjelkaz/uvit.html u prozoru pregledaca.
www označava da je reč o hipertekstualnom resursu
poincare.matf.bg.ac.rs označava mrežno ime servera
/~andjelkaz/uvit.html je putanja do traženog fajla na serveru
obično, URL-u prethodi i ime protokola http://, https:// ili ftp:// ...
o URL-u mozete procitati vise na http://en.wikipedia.org/wiki/Uniform_Resource_Locator
Linijski pregledaci Web-a:
pod Unix-sistemima je podrzan lynx - linijski pregledac Weba. Pokreće se iz shell-a komandom lynx URL
npr. lynx http://poincare.matf.bg.ac.rs/~andjelkaz
Obratiti pažnju na liniju na dnu ekrana u kojoj su ponuđene raspoložive komande u lynx-u
Korisno: Za dobijanje teksta iz html dokumenta koji ne sadrži etikete možete koristiti opciju -dump
npr. lynx -dump http://poincare.matf.bg.ac.rs/~andjelkaz > home.txt
sada se u datoteci home.txt nalazi tekstualni sadržaj sa adrese http://poincare.matf.bg.ac.rs/~andjelkaz
Dodatne informacije možete dobiti iz manuala pokretanjem komande man lynx .
URI je noviji termin koji označava Uniform Resource Identifier (Jedinstveni Identifikator Resursa) i može biti ili URL ili URN. URN je skraćenica za Uniform Resurse Name - Jedinstveno ime resursa. Za jedan web-resurs URN je isto sto i ime za čoveka, dok je URL isto sto i adresa čoveka (tacna odrednica kako ga naći).
I. Увод у рачунарство и информатику
I. Увод у рачунарство и информатику
A. Информатика и друштво. Податак и информација. Бит, бајт, регистар.
Информатика ( information technology) је наука која се бави структуром, обрадом и преносом информација.
Рачунарство ( computer science) је наука која се бави рачунарским хардвером, софтвером, као и теоријом рачунања и његовом применом.
A. Информатика и рачунарство нису потпуно исте ствари, иако су веома уско везане јер се баве истим или сличним тематикама. Информатика се данас углавном убраја у инжењерске или техничке науке. Она има велики део тема које су искључиво теоретске природе. Постоји проблем и са терминима у разним језицима због уске везаности информатике и рачунарства, тако да се термин информатика углавном односи на рачунарство. Информатика је више теоретске природе, али се зато детаљно бави софтвером и структуром, обрадом, претварањем, чувањем и преносом информација. Рачунарство обухвата све што је везано за рачунар и рачунарску науку као што је хардвер, софтвер, израда програма помоћу програмских језика и тако даље.
Захваљујући досадашњем развоју информационих и телекомуникационих технологија, и њиховој интеграцији, свет постаје глобално информационо друштво. Информационо друштво подразумева примену информационих технологија у свим областима живота ( апликативни програми, издаваштво, банкарство, трговина, туризам, комуникације, култура, образовање, спорт, ... ). Информационо друштво захтева доживотно учење, где ће се учење и рад смењивати током целог живота.
- Податак је низ знакова, цифара, слова, симбола.
- Податак је слово, број, текст, слика или звук које можемо записати или обрађивати помоћу рачунара.
- Податак представља физичку интерпретацију информације.
- Пример податка : UE 193-156
То је само скуп симбола док не схватимо да се ради о регистарском броју аутомобила, а тада тај скуп слова и цифара почиње нешто да значи. UE нам говори одакле су кола, а преко броја 193-156 можемо сазнати ко је њихов власник.
- Представљени подаци имају два основна облика :
- аналогни подаци,
- дискретни подаци.
- Податак је представљен у аналогном облику ако је задат помоћу физичке величине која се мења непрекидно ( континуално ), а чија вредност функционално зависи од података.
Рачунарство и информатика - Увод 2 - Created by Milorad Muric , Техничка школа Ужице
- Податак је представљен у дигиталном облику ако је задат помоћу прекидних физичких величина које имају одређене, оштро одвојене вредности.
- Ако је податак задат само помоћу цифара, каже се да је он представљен у цифарском или дигиталном облику.
- Постоји још један случај дискретног представљања - знаковни или алфанумерички подаци ( слова, цифре, специјални знаци, размак ).
- Информација представља податке којима је придодат смисао, значење.
- Информација је значење које има податак у контексту у коме се користи.
- Информација је слање, преношење и примање података или комуникација помоћу знакова између човека и човека, човека и машине и машине и машине.
- Информација је извор стицања сазнања о појавама, стварима и догађајима у одређеном времену и простору.
- Пример информације : 2302980790021 Ужице 234567
Ови подаци представљају информацију о власнику личне карте, када је рођен, где живи и слично.
Такође, када смо у кући и преко радио-пријемника чујемо обавештење да је спољна температура 34ºC, то је податак. Међутим, ако се спремамо да изађемо из куће и на основу тога одлучимо како да се обучемо, тај податак се може сматрати информацијом.
Рачунар обрађује податке извршавајући наредбе дате програмом (програм представља скуп наредби које рачунар мора да изврши да би решио одређени проблем). Програм и подаци који се обрађују смештени су у унутрашњој меморији. Ова меморија се састоји од бистабилних електронских кола, од којих свако може да има 2 стања која се обично означавају са 0 и 1 ( 0 – стање када у колу нема струје, 1 – стање када у колу има струје ). Како су нам на располагању само две цифре, 0 и 1, сваки податак и инструкција који се уносе у рачунар морају бити представљени као запис састављен од нула и јединица. У математици се бројни систем састављен од ове две цифре назива бинарни бројни систем. Отуда се и запис састављен од нула и јединица назива бинарни запис. За податке и инструкције представљене помоћу 0 и 1 кажемо да су бинарно представљени, а свака нула и јединица назива се бит ( BInary digiT ).
Бит је најмања организациона јединица у дигиталној организацији података, као елемент структуре информације.
Како је количина информација која може да се ускладишти у једно овакво коло мала, битови се у меморији удружују у групе (регистре) који су код PC дужине 8 бита. Оваква група зове се бајт (byte). Бајт је најмања адресабилна јединица меморије и представља део речи (word). Стање сваког бита је сигнал за рачунар и 8 бита може имати 256 ( 28 ) различитих комбинација 0 и 1, па тако један бајт може представљати 256 различитих знакова.
Осим децималног ( декадног ) и бинарног бројног система у употреби су и други бројни системи као што су октални, хексадецимални, ...
Декадни бројни систем : 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Бинарни бројни систем : 0 1
Октални бројни систем : 0 1 2 3 4 5 6 7
Хексадецимални бројни систем : 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
